25. јануар 2011.

СРБИЈА ЈЕ СТАЛА, НЕМА ВИШЕ АКО...


Свугде, на сваком месту, у свакој сали, на сваком састанку је Зоран говорио и упозоравао да Србија не сме да стане, да ће  бити потребне године да се поново покрене. 

Стала је!

Потврда великог политичара је имање визије. Зоран је то имао. Нажалост, обистиниле су се оне лоше, за добре му нису  дозволили.  Говорио је тада да ћемо ако Србија стане убрзо имати неку смешну Владу, да ће нам десет година бити потребно да се „отресемо“ такве Владе. Па онда све испочетка.

Ми, нажалост, још не дођосмо ни до почетка. Смешна Влада већ јаше. Зајахали они који забрањиваше Зорану улазак у Неготин. Цинично и без стида представљају демократску странку. Учинише је малом, црвеном странком. Загрлили своје партнере реформисане и кажу „ нису они више као што су били“. Није тачно него, они, жути , нису никад били то што кажу да јесу сада.

Стала је !

Једина назнака да ће се можда нешто покренути је појављивање полиције по школама због штрјака просветара. Чујем  и неготинске обилазе. Тако је било и 96. Само  без пиштаљки молим!

Стала је!

Амин!

20. јануар 2011.

ODBORNIK SAM TIM SE DIČIM


Nekada se za svakog ko radi u Opštini govorilo s dužnim poštovanjem, možemo slobodno reći, i strahopoštovanjem. Taj neko je važio za čoveka od „visoke škole“, koga je teško bilo razumeti šta priča, ali je to bio čovek koji je izazivao poštovanje. Jednom reči- čovek institucija. Beše nekad...

Nema više takvih ljudi, a ni takvih Opština. Dalje, ne smem ko zna čega sve još nema, možda ni mene, autora ovog teksta.
Opštine nema, ali ima odbornika, ali ne bilo kakvih- odbornika s mandatom u džepu, ili rukama svejedno je. Mandat posla vredi! Imaš mandat bićeš šofer! Ali, na određeno, naravno, gde si pošao? Tvoj glas nam je trenutno potreban, ovi ortaci naši nešto romore i ćućore u nekim tajnim prostorijama, pod okriljem mraka, i vode sa sobom i Njega, čuvaju se i kriju od Njih. Dobri su nam to ortaci, dok su takvi i nama su dragi! 

Zato mi imamo šofera i on je naš, od viška glava ne boli.

A i ovi drugi ćute... Ubila ih prejaka reč predsedavajućeg. Znate li šta znači reč OPOZICIJA. Setićete je se kad dodju izbori? Da li ćete tada progovoriti? Gospodo, siti smo toga, tada. Tada sve liči na jedno veliko jato ( čega? Čitaoci nek sami odrede)

Ne gubite vreme ćutanjem, nestanite onda i vi, utopite se ,stopite se, ima još mesta za vozače, šofere, kurire... Podelite se kao radikalni naprednjaci i nestanite.

Budite ODBORNIK danas- dičite se time do SUTRA! A sutra je vremenski neodredjen period trajanja i dolaženja!   








16. јануар 2011.

POVERENIK


Nema više od dve godine kako se ovim malim gradom, Negotinom, pronela vest da stiže Poverenik. Pričalo se tada da je red da ih vodi neki obrazovani čovek. Govorili su da ih je sramota. Medjutim, snaga ovog prvog, koga greškom potceniše, bila je mnogo velika. Poverenik je zaustavljen još u Šapcu. Ovi što prizivaju Poverenika, kao da mole Boga da ne dodje. Neće Poverenik da plaća gorivo i račune, moraće oni sami.

 Marta meseca je Poverenik malo mrdnuo iz Šapca. Niš je uspeo nekako da ga dogura do Beograda. Mrdao je Poverenik žutom, zaustavnom trakom, dok cu Crveni prolazili pokraj njega velikom brzinom.  Pustio ih je Potcenjeni da jure, na krilima Poverenikove podrške. I? Potcenjeni im je na kraju pokazao činjenice, ipak je on bolji. Njegov stil je ipak bolji, nego njihov i Poverenikov.

Sad ih Potcenjeni onako ponizne okupi i kaže im to što ima. Doduše, dobar je čovek pa im i piće dozvoli da popiju. Poverenik sve to posmatra sa Tresibabe. Jedva je izašao iz žute, zaustavne trake. Sažalili se Crveni, pa ga usmerili na magistralni put, jer su auto- putevi za njih rezervisani. Čeka Poverenik! Čeka da li će već jednom dobiti svoj lik, ili će i dalje visiti u vazduhu negde i čekati samilost Potcenjenog. Smrzava se podno Tresibabe, čeka 18 ili 19 . februar. A zna dobro Poverenik da ne želi to, da dobije svoj lik. Svestan je da nije za to. Pa hteo je već , ne tako davno, da bude Nešto. Pa je onda rekao da se šalio, a Negotinci su mu verovali. Slagao ih je, ne trepnuvši! Naravno, ovaj drugi, iskusniji, iza Tresibabe, ne želi lik Poverenika, on samo sakuplja partijske knjižice i uči.  


Doći će Poverenik, trenutno čeka i protivkandidata kod Crvenih, bodri ga i hrabri, da zajedno ujašu u Negotin. Crveni protivkandidat ima lik, on nije obećao auto- put do Negotina to je neko drugi koga namerava da pobedi. Ali Poverenikov je ostao zakačen i izgreban, s trajnim ožiljcima, u onom šiblju i pustari izmišljenog graničnog prelaza.

11. јануар 2011.

MAGLA

Magla predstavlja kondenzovanu vodenu paru u atmosferi pri površini terena. Po svom sastavu se ne razlikuje od oblaka a jedina razlika između oblaka i magle je po mestu gde se javljaju. Ipak, ista pojava može se nazivati oblakom ili maglom ukoliko ima kontakt sa zemljom na planinskim vrhovima. Razlika između magle i izmaglice je samo u gustini. Ista pojava se naziva maglom kada je vidljivost manja od 1 km, a naziva se izmaglicom ako je vidljivost manja od 2 km. Magla se javlja tokom cele godine i ima više uticaja na čoveka..

Uz maglu, naravno idu i prodavci magle. Izgleda da ih u Negotinu ima mnogo, pa ova magla nikako da nestane. Mnogo je magle nakupljeno prošle godine u onoj jurnjavi Beogradjana (uvek kad pomislim na Beograd, setim se serije „Vratiće se rode“) Negotinom.  Prodavaše maglu na veliko i na malo. Auto-put se probijao kroz Bukovo i gustu maglu, samo što nije počelo sa radovima, al je magla bila gusta. Jedino rano, izjutra, kad  magla ode da malo odmori vidimo da od auto-puta ni traga. Lagali nas? Ma nisu-tek će!

Mislili smo da smo se rešili magle, kad je gospodin Vuk (kako nekad ume nisko da zvuči, a tog imena treba veštice da se plaše), rekao da će magla od sada novim graničnim prelazom do Rumunije. Vuk uvek govori istinu, zbogom maglo, srećan ti put! Pa još kada to potvrdi gospodin 1. april, e onda je to to. Nismo verovali da se i on šali, da ne kažem grublju reč. Nisu nas lagali-tek će! 
 
Evo i klizalište je u magli... Tamo su nekad bila ona utvrdjenja za grejanje Hale sportova. Plaćena papreno, sada ih nema, ne ispunjavaju bezbedonosne uslove. A plaćeno sve? Nisu nas lagali-tek će!
Dobro došle devedesete, spavaj Srbijo čvrstim snom, broj do novembra 96.

07. јануар 2011.

OD POPOVICE DO „PČELICE“

Hladno, sneg samo što nije. U Popovici se odvijaju izbori za Savet Mesne zajednice. Biraju se devet veličanstvenih. Popovičani, uvek predani i ozbiljni, izlaze u velikom broju. Veliki odziv... Pojedini pocrveneli kadnidati u obrazima od hladnoće i takve, crvene, jake krvi, trljaju ruke. Tu je i simbol crvenila, gospodin večiti, uvek crven u licu. Medjutim, Popovica otera crvenilo u licu, hladnoća je počela da nestaje , samo pojedina lica su se još više ledila. Vredni ljudi, odmah napraviše zapisnik, izbrojaše glasove i formiraše Savet Mesne zajednice Popovica, mirno i dostojanstveno kako i dolikuje selu. Poslaše sve te papire silne glavnom crvenom, školovanom za to. Mislio je mislio mesec dana i naravno smislio. Poslao je slavnu komisiju, pored iskusnih, regrutovan je i jedan mladjani fudbaler ( razočarenje, ali tako se poslušnik postaje). Odluka jednoglasna Izbori ne važe- zašto, ko te to pita? Crvenilo ne sme da nestane iz ovog sela. Formiran je Privremeni savet MZ, od ljudi sa najmanjim brojem glasova.

Crveni je pored poništavanja izbora u Popovici, pokazao da se i Deda Mraz plaća, da Deda Mraz ne dolazi tek tako. A oni to sada ne mogu da plate, mora Fudbalski klub da malo još spava pred važne utakmice ( tamo igra onaj mladjani fudbaler iz slavne komisije). Tako je to bilo, u vrtiću „ Pčelica“, po prvi put nije bilo novca od Opštine za male, dečije paketiće. Deca su razumela to, znaju ona da u bajkama postoje i oni zli ljudi koji su tu da spreče da se nešto lepo desi. Roditelji to nisu dozvolili pa su svojim novčanim prilogom ipak pobedili zlog čarobnjaka.


Popovica i „ Pčelica“- veliko crvenilo za sve nas, razlozi samo nisu isti!